Како неко може постати члан?

Члан може бити свако ко се професионално или аматерски бави ботаником и који прихвата циљеве, права, обавезе и одговорности утврђене Статутом Друштва. Све особе које имају мање од 14 година могу приступити Друштву искључиво уз захтев који подноси њихов законски заступник. Чланство може бити редовно или почасно.

Чланарина се плаћа на годишњем нивоу, за ђаке, студенте, пензионере и незапослена лица износи 500,00 динара, а за запослена лица 1000,00 динара.

Да бисте постали члан, треба да поднесете писмени захтев Управном одбору путем мејла или лично у просторијама Друштва. Приликом уплате чланарине добићете чланску карту и право да учествујете у активностима или да их сами организујете и тако допринесете успешнијем раду нашег Друштва.


У којој мери вам се свиђа садржај арбореалне флоре Новог Сада?
pollcode.com free polls

Професор Слободан Јовановић (31.8.1955 – 1.2.2021)

У Београду је 1. фебруара 2021. године у 65. години преминуо проф. др Слободан Јовановић, редовни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду.

Све до недавног пензионисања, проф. Јовановић је са много ентузијазма и високе наставничке професионалности изводио наставу на свим нивоима студија Биолошког факултета, а првенствено у областима заштите животне средине, урбане екологије, као и инвазионе екологије. Предавања проф. Јовановића деценијама су била међу најпосећенијима на Факултету, а неретко су завршавана аплаузима студената, што сведочи о његовој преданости наставном раду, изузетној стручности, али и немерљивој енергији и јединственом смислу за хумор. Аутор је три уџбеника за основну школу, три уџбеника за средњу школу и два универзитетска уџбеника. Својим десетогодишњим ангажманом у функцији помоћника управника, а касније и као управник Института за ботанику и Ботаничке баште Јевремовац, професор Јовановић дао је немерљив допринос, реафирмацији и развоју Ботаничке баште Јевремовац, која је више од пола века, у периоду након чувеног управника Недељка Кошанина таворила и једва опстајала. Захваљујући његовом несебичном и пожртвованом раду, Ботаничка башта Јевремовац је данас препозната као један од историјских и образовно-научних темеља нашег друштва, а као таква ужива посебан углед и далеко ван граница наше земље. На иницијативу и залагање професора Јовановића, Ботаничка башта је након дугог времена изолације поново отворена за јавност, покренути су бројни инфраструктурни пројекти и Башти је враћен стари сјај који универзитетска задужбина и заслужује.

У периоду од 2009. до 2015. године био је председник Савета Биолошког факултета, а од 2020. године члан Савета Истраживачке станице Петница. Научни опус професора Јовановића обухвата 240 библиографских јединица. Од посебног значаја су резултати у области истраживања урбане флоре и вегетације, и области екологије инвазивних врста, који истичу професора Јовановића као нашег водећег стручњака у овој проблематици. Захваљујући раду проф. Јовановића је и Катедра за екологију и географију биљака препозната у ширем региону као један од центара у којем се негују и развијају ботаничка истраживања везана за ову значајну проблематику, која поред неспорног фундаменталног значаја, има и изузетан значај у заштити биодиверзитета и заштити животне средине уопште. Свој последњи велики научни допринос професор Јовановић је прошле године уткао у “Акциони план за сузбијање амброзије на територији Београда од 2020. до 2029. године”.

Професор Слободан Јовановић дао је неизбрисив допринос развоју Института за ботанику и Ботаничке баште “Јевремовац”, али и целокупног Биолошког факултета Универзитета у Београду. Колеге и студенти заувек ће памтити таленат и лакоћу са којом је држао надахњујућа предавања, енергију и ентузијазам уложен у ревитализацију Ботаничке баште, као и љубав коју је гајио ка позиву наставника.