Како неко може постати члан?

Члан може бити свако ко се професионално или аматерски бави ботаником и који прихвата циљеве, права, обавезе и одговорности утврђене Статутом Друштва. Све особе које имају мање од 14 година могу приступити Друштву искључиво уз захтев који подноси њихов законски заступник. Чланство може бити редовно или почасно.

Чланарина се плаћа на годишњем нивоу, за ђаке, студенте, пензионере и незапослена лица износи 500,00 динара, а за запослена лица 1000,00 динара.

Да бисте постали члан, треба да поднесете писмени захтев Управном одбору путем мејла или лично у просторијама Друштва. Приликом уплате чланарине добићете чланску карту и право да учествујете у активностима или да их сами организујете и тако допринесете успешнијем раду нашег Друштва.


У којој мери вам се свиђа садржај арбореалне флоре Новог Сада?
pollcode.com free polls

Мониторинг промене степске вегетације услед измењеног режима у СРП "Тителски брег"

Финансијер

Јавно предузеће "Тителски брег"

Резултати пројекта

Тителски брег представља специфичну геоморфолошку целину и усамљену лесну висораван у југоисточној Бачкој, између Дунава и Тисе, која обилује диверзитетом морфоскулптурних рељефних облика. Узрок овог феномена су дебеле наслаге леса, са високим садржајем калцијум-карбоната и подземне воде које се јављају на великим дубинама, што омогућује процес карстификације. Овај процес често потпомажу атмосферске падавине и речне ерозије, што је на том подручју резултирало јављањем бројних ерозивних карстних облика (сурдуци, предолице, долине, провалије, плочице, висеће долине...). Поред неразјашњене историје и генезе, специфичног рељефа и рељефних облика, пажњу научника привлачи и биљни свет Тителског брега. Бројни научници су крајем 19. и током 20. века вршили флористичка истраживања на овом подручју.

Циљ овог пројекта је било сакупљање свих података о вегетацији Тителског брега (пре свега степској), као и анализа података у сврху одређивања евентуалних промена у њеном саставу.

Истраживање је обухватило анализу 200 фитоценолошких снимака који су прикупљени из литературних извора и теренским истраживањима. Установљене су промене у степским заједницама у другој зони заштите поређењем еколошких индекса врста у фитоценолошком снимку. На територији Тителског брега забележено је седам вегетацијских јединица. Међу њима се издвајају три степске заједнице (Agropyro-Kochietum prostratae, Thymo-Chrysopogonetum grylli и Taraxaco-Festucetum valesiace), једна заједница долинских ливада (Arrhenatheretum medioeuropaeum), фитоценоза шибљака (из свезе Prunion spinosae) и остатака шумске вегетације (Orno-Cotino-Quercetum pubescentis) и једна заједница лишајева (Endocarpetum pusilli titelicum). На подручју између Мошорина и Тисе, поред степа и заједница долинских ливада, постепено су се уселиле врсте из класе тршћака. Тако аспект степских састојина на овом подручју добија потпуно другачији изглед јер тршћаци надвладавају степске елементе. Узрок оваквим променама јесте антропогени фактор, пре свега због градње великог броја рибњака на потезу Мошорин-Тиса што је допринело промени хидричког система и интензивном ширењу трске на овом простору.

Обзиром на већ утврђену фрагилност степских станишта, а и самог објекта природе Тителски брег, као и стални притисак услед агрикултурне обраде на површини Тителског платоа, веома је битно свести на минимум све додатне утицаје који могу да угрозе специфичну вегетацију овог простора.